Dr Tamara Grubor, spec. anestezije, sub. spec. terapije bola – Hronični bol i depresija

Dr Tamara Grubor, spec. anestezije, sub. spec. terapije bola – Hronični bol i depresija

Ukoliko patite od hroničnog bola, glavobolja ili migrena, zakažite konsultacije i pregled kod  Dr Tamara Grubor, spec. anestezije, sub. spec. terapije bola – doktora sa višegodišnjim iskustvom u uspešnom personalizovanom  lečenju hroničnih glavobolja i migrena i primeni terapije bola kod velikog broja pacijenata u Srbiji i inostranstvu.

Centar za terapiju bola – Bez bola Novi Sad

Brojevi telefona:

+381 60 411 42 23,

+381 21 300 97 34

Email: kontakt@bezbola.com

Narodnog fronta 26

Novi Sad

Hronični bol i depresija

 

Depresija definisana kao poremećaj (bolest) raspoloženja, obuhvata širok spektar stanja, od prolaznog neraspoloženja do ozbiljnog psihijatrijskog poremećaja koji ugrožava život. Često se koristi u svakodnevnom životu za izražavanje emocija tuge, nezadovoljstva i bezvoljnosti.Međutim, nasuprot uobičajenom osećaju tuge koji se može javiti kod svake osobe, depresija po svojoj jačini, trajanju i stepenu disfunkcionalnosti odstupa od svakodnevnih promena raspoloženja.

 

Kliničke manifestacije su heterogene od prolaznog neraspoloženja do ozbiljnih onesposobljavujućih simptoma koji ugrožavaju život. Predstavlja konstantan osećaj tuge i nezadovoljstva, gubitka interesovanja i zadovoljstva, osećajem krivice i niže vrednosti, gubitkom energije, poremećajem apetita i sna, lošom koncentracijom te sprečava obavljanje svakodnevnih funkcionalnih aktivnosti. Depresija je bolest koja obuhvata telo, raspoloženje i misli menjajući čoveka u potpunosti.Procena SZO je da od nje boluje 264 miliona ljudi. Prevalenca (procenat) depresije kod ljudi koji žive sa hroničnim bolom kreće se od 34% do 72%, srednja prevalenca prijavljena u klinikama za bol iznosi oko 52%. Dokazano je da hronični bol povećava rizik od depresije od 2,5 do 4,1 puta.  Ljudi koji boluju od depresivnog poremećaja su tri puta u većem riziku da obole od hroničnog bola, a čak šest puta više u riziku da boluju od hroničnog neuropatskog bola uz ozbiljnu funkcionalnu nesposobnost.U opštoj populaciji žene češće obolevaju od depresije kao i stariji od 65 godina, takođe kod pacijenata sa hroničnim bolom veći procenat depresije zabeležen je u ženskoj populaciji i populaciji starih.

Odnos depresije, anksioznosti i hroničnog bola je najverovatnije multifaktorijalni i bidirekcioni.U starijem životnom dobu relacije između hroničnog bola, funkcionalnosti i depresije su drugačije nego kod mlađih osoba. Kod starijih osoba čak 25% njih pokazuje i pri niskom intenzitetu bola znake nefunkcionalnosti i depresije.

Uzrok povezanosti depresije i bola nije do kraja ispitan. Dugogodišnji emotivni teret akumuliranih negativnih iskustava može dovesti do depresivnog raspoloženja ili čak i prave kliničke depresije, u starijem životnom dobu komorbiditet  depresije i hroničnog bola se prepliću pogotovo kroz zajednički element „neprijatnog emotivnog doživljaja“ gde postoji zajednički faktor neuroinflamacije koji povezuje ove dve bolesti.Hronični bol, kao stanje konstantnog stresa, jedan je od kritičnih faktora za postavljanje dijagnoze depresije, a postojanje obe bolesti kod istog pacijenta teži da pogorša oba stanja.  Poslednjih godina dokazano je da postoje određene promene u mozgu i nervnom sistemu koje su iste kod obolelih od hroničnog bola i kod depresije. Takva preklapanja su od vitalne važnosti za razvoj  hroničnog bola i depresije uzrokovane bolom. Maladaptivne neuroplastične promene koje se javljaju se posmatraju kao bolest sama po sebi, uočeno je da se pojavljuju od perifernog do svih nivoa senzornih puteva u centralnom nervnom sistemu i učestvuju u pojavi i razvoju hroničnog bola. Ukratko promene mehanizama neuroplastičnosti važan su put za početak i pogoršanje obe bolesti kako depresije tako i hroničnog bola.Prilikom terapije hroničnog bola neophodno je ispitati pacijenta specifično dizajniranim testovima ima li znakova depresije i hitno krenuti sa terapijskim merama.

Usled nedovoljno podataka ograničeni smo znanjem iz uzročno-posledične povezanosti bola i depresije te je važno u razmatranje kod svakog pacijenta uzeti osim jačine, vrste, anatomske regije bola i efektivan skrining (postavljanje dijagnoze)  prisustva depresije, anksioznosti i ljutnje (nezadovoljstva). Sam  klinički utisak nije pouzdan metod za registrovanje prisustva depresije prilikom pregleda neophodno je primeniti i odgovarajuće upitnike. Upitnike svaka ustanova koja se bavi terapijom bola usvaja kao standardizovane i primenjuje na sve pacijente prilikom pregleda i praćenja.Nije retkost da su kod hroničnog bola istovremeno prisutni depresija, anksioznost, ljutnja, problemi sa spavanjem te da njihovo udruženo delovanje ima veoma negativan uticaja na funkcionalnost i terapijski ishod, a ujedno neadekvatno zbrinjavanje ovih udruženih stanja produžava lečenje, ne daje zadovoljavajuće terapijske odgovore i višestruko podiže cenu koštanja lečenja ovih pacijenata.Za adekvatan i odgovorni  tretman i otklanjanje pomenutih psiholoških problema potrebno je njihovo blagovremeno otkrivanje. Neophodno je vršiti stalnu procenu, ukazati na problem i na vreme sprečiti pojavljivanje ozbiljne nefunkcionalnosti.

Biti u bolu je teško i često te sprečava da radite mnoge stvari u životu u kojim uživate, kao što su igranje sa svojom djecom, uživanje u omiljenom hobiju, vežbanje pa čak i emotivni/ ljubavni život. Nedostatak ovih stvari može uticati na kvalitet života i može biti emotivni odvod. Bez izlaza za oslobađanje od stresa, lako je pasti u spiralu koja vodi ka depresiji..

Ukoliko imate hronične bolove, čak i ako se vaše raspoloženje čini dobro, Vaš lekar može propisati antidepresiv u malim količinama za lečenje simptoma hroničnog bola. Iako se ovo čini čudnim, upotreba antidepresiva za kontrolu bola je naučno zasnovana i standardna je praksa već više od 50 godina. Čak i u malim dozama, ovi lekovi uzrokuju hemijske promene u mozgu koje menjaju način na koji se doživljava/oseća bol.

Drugi razlog zašto antidepresivi se obično koriste za lečenje hroničnog bola jeste to što mogu da zaustave ciklus koji dovodi do depresije pre nego što započnu ozbiljne promene u nervnom sistemu koje će pogoršati i sam bol.

Depresija pojačava osećaj bola, što dovodi do nižeg nivoa aktivnosti i kvaliteta života, što zauzvrat ubrzava i pogoršava simptome depresije. Lako je za početak ovog ciklusa, a još lakše je da se izvuče iz kontrole.

Uhvatiti depresiju pre nego što započne ili u ranim fazama može Vam pomoći da povratite deo Vašeg života. Rani tretman hroničnog bola sa pravilnim izborom antidepresivnog leka može pomoći u borbi protiv ovog životnog rolerkostera .

Ukoliko bolujete od hroničnog bola naši doktori zajedno sa Vama u saradnji ispitaće svaki aspekt Vašek fizičkog i psihičkog stanja zarad što adekvatnijeg terapijskog pristupa.   

viber image 2023 06 02 09 02 33 907 jpg

 

Ukoliko patite od hroničnog bola, glavobolja ili migrena, zakažite konsultacije i pregled kod  Dr Tamara Grubor, spec. anestezije, sub. spec. terapije bola – doktora sa višegodišnjim iskustvom u uspešnom personalizovanom  lečenju hroničnih glavobolja i migrena i primeni terapije bola kod velikog broja pacijenata u Srbiji i inostranstvu.

 

Centar za terapiju bola – Bez bola Novi Sad

 

Brojevi telefona:

 

+381 60 411 42 23,

 

+381 21 300 97 34

 

Email: kontakt@bezbola.com

 

Narodnog fronta 26

 

Novi Sad